Удружење „Глас Метохије” из Београда организовало је двадесету посету Косову и Метохији од. Акција је спроведена уз подршку Фонда Владе Војводине за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. На пут су пошла 32 члана и пријатеља удружења из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Краљева. Међу путницима је било и лица која потичу управо са Косова и Метохије, неки су и показали своја села одакле су протерани.
Чланови су најпре предахнули у Косовској Митровици што су многи искористили да обиђу Цркву Светог Димитрија која се налази на узвишењу одакле се пружа предиван поглед, као и мост који раздваја овај град.
Потом је уручена помоћ манастирима Девич и Будисавци, који опстају у крајње непријатељском окружењу, ограђени жицом.
Монахиње из Будисаваца предочиле су да због неког квара у селу немају струје, а уједно ни воде. Упркос томе, путници су срдачно дочекани и послужени.
У Великој Хочи је била спремна вечера за групу као и конак код домаћина, иако су неки од домаћина тог јутра устали у 4 сата да би радили у виноградима.
Другог дана боравка, група се упутила на литургију у манастир Зочиште у којем је део моштију Светих Козме и Дамјана, где невољници разних вера долазе по помоћ.
Потом је посећена Црква Светог Ђорђа у Призрену и уз њу мала властелинска Црква Светог Николе (Тутићева), као и незаобилазна Богородица Љевишка која је под заштитом Унеска као изузетно угрожен објекат.
Помоћ је однета и у манастир Драганац где су се путници задржали у срдачном разговору са оцем Јустином.
Уследила је посета Основној школи „Бранко Радичевић” у Церници.
Школа је смештена у једном прилагођеном домаћинству што је многе путнике посебно гануло. Овде је цео колектив школе на челу са директором Гораном Ђорђевићем сачекао госте.
Уз нешто слаткиша, уручене су играчке за малишане и уз то 7 таблет рачунара који ће помоћи у онлајн настави које је донирала породица Трајковић из Београда.
Највеселије је било у Великом Ропотову, уз малишане који су чекали у Основној школи „Трајко Перић”. Школа се налази на брду са прелепим погледом на плодну долину, па су и гости и домаћини уживали у заласку сунца.
Уз велико залагање мештана и предузимљивог Горана Петровића из Томанца, путници су коначили у Шилову, Ранилугу и Ропотову.
На Видовдан су се сви сабрали на литургији у порти манастира Грачаница. Литургију је служио патријарх српски г. Порфирије уз присуство великог броја архијереја.
Потом је многе дирнула свечана додела Ордена мајке Девет Југовића српским мајкама које су родиле и гаје троје или више деце на Косову и Метохији.
На служби су били и ходочасници који су почетком јуна кренули пешице из Београда, носећи иконе до Грачанице. Посета је завршена посетом Газиместану где је служен помен видовданским мученицима.
Након сваке, па и ове посете постаје јасно да људи треба што више и што чешће долазе на Косово и Метохију.
Разлога за то је безброј, а свако нека пронађе свој – спрам онога што осети кад отвори своје срце и свој ум!
